Cau-cau

Cau-cau je jedna od najstarijih rasa pasa. Postoje podaci da je jos u miocenu [od 28 . do 12. miliona godina p.n.e.] došlo do ukrštanja jedne vrste samija i medveda i da je tako nastala ova rasa ciji dopunjeni standard iz 1987. godine objavljujemo. Cau-cau spada u skuplje rase pasa jer je redak i teško se razmnožava, a i dok ne odraste treba dosta uložiti u njega pošto punu zrelost i snagu dostiže tek sa tri godine. Ovo nikada nije bio pas kojeg su gajile siroke narodne mase i, ma koliko to možda nekom zvučalo elitisticki, treba reći da je to bio i ostao pas `odabrane` grupe ljudi. Krajem 18. veka prvi primerci cau-caua stigli su do Engleske. U prvo vreme su ih drzali u zoološkim vrtovima, da bi kasnije postali pravi kućni ljubimci. Krajem 19. veka rasa pocinje da zauzima i značajno mesto na izložbama, a 1894. godine rasa dobija sadašnje ime što u slobodnom prevodu znači - jestivi pas. Prvi klub ljubitelja ovih pasa osnovan je 1. jula 1895. g. pod pokroviteljstvom gospodje Faudel Phillips koja je osnovala i prvu odgajivacnicu cau-caua i prva pocela sa njihovim upisivanjem u rodovne knjige. Iako cau-cau potiče iz Kine, patronat nad tom rasom ima Engleska. Zbog toga je i trenutno vazeci standard broj 205 i izdala Engleska. Danas se primenjuje dopunjeni standard koji je objavljen 20.02.1989. g.

OPŠTI IZGLED: Aktivan pas, zbijen, proporcionalan, lavljeg izgleda, dostojanstvenog i ponosnog drzanja, dobre Grade.
KARAKTERISTIKE: Miran pas, dobar čuvar, plavo-crnog jezika, jedinstven po svom krutom hodu.
TEMPERAMENT: Samostalan, odan ali distanciran.
GLAVA: Lobanja ravna i velika, njuška umereno duga, nosna pečurka je velika i debela, crna, izuzev kod krem i skoro belih pasa kod kojih je svetle boje i kod plavih i riđih kod kojih je dozvoljena ista boja kao što je boja krzna.
OCI: Tamne, u obliku badema, dosta male. Kod riđih i plavih primeraka dozvoljena je ista boja očiju kao što je i boja krzna.
USI: Male, blago zaobljenih vrhova, nošene uspravno, dobro razmaknute, usmerene ka napred.
USTA: Zubi snažni i dobro poređani, vilice su jake, makazast zagriz, čeljust pravilna i kompletna. Jezik je plavocrn, kao i usne i nepca.
VRAT: Snažan, ne suviše kratak.
PREDNJE NOGE: Plećke su mišićave i iskošene. Noge su ravne, umerene dužine sa dobrim kostima.
TELO: Grudni koš je veliki i dobro razvijen. Rebra su zaobljena, leđa kratka, ravna i snažna.
ZADNJE NOGE: Mišićave, potkolenice. nikada nisu povijene ka napred.
ŠAPE: Male, oble, nalik mačjim.
REP: Visoko usađen i nošen sasvim na leđima.
HOD: oskudan, ukočen i neprirodan.
DLAKA: Duga ili kratka.
a) Duga dlaka je gusta, prava i vrlo bogata.
Pokrovna dlaka je oštrija, sa mekom i vunastom poddlakom. Dlaka je gušća na vratu gde
obrazuje grivu.
b) Kratka dlaka je gusta, prava i nije polegla već je uspravna i čupava.

BOJA: Jednobojno krzno crno, crveno, plavo, riđe, krem ili prljavo belo, mestimično nijansirano, ali ne pegavo ili višebojno. Ispod repa i zavesica na butinama su često svetlije nijanse.
VELIČINA: Mužjaci od 48 do 56 cm, a ženke od 46 do 51 cm. Kratkodlaki čau-čau je izvorni tip, a dugodlaki je nastao selekcijom. Ukoliko se međusobno pare kratkodlaki i dugodlaki, kratko krzno je dominantnije. Kratkodlaki čau-čau ima duboku i jaku crvenu boju koja se ne nalazi kod dugodlakih, za koju se smatra da je osnovna, izvorna boja.
* * *
Čau-čau su doneseni na teritoriju današnje SCG pre petnaestak godina. Najpre su se pojavili u Vojvodini, a potom u Srbiji. Prva legla registrovana su u Vojvodini 1987, a u Srbiji 1990. godine. Do današnjih dana registrovano je preko 400 čau-čaua u našoj zemlji.